Na evropskom prvenstvu koje se održalo u Beogradu u Tradicionalnom karateu, čačanski karate klub “Nemanja”, imao je svoje tri predstavnice, koje su osvetlale obraz, kako klubu, tako i svom gradu.

Na šampionatu su nastupile: Milica Pećinarević, Sanja Dimić i Kaća Dimić. Njih tri su kadetkinje, koje već duže vreme nastupaju kao kata tim, i već nekoliko godina aktivne su Državne prvakinje. Milica Pećinarević je i aktivna Državna prvakinja i u pojedinačnom nastupu.

Sa ovog takmičenja vratile su se kao evropske prvakinje u katama ekipno i podigle svoj rezultat na viši nivo.

Milica Pećinarević je imala i pojedinačno nastup na prvenstvu u katama, gde je bila nadomak medalje. Ona je završila na 5.mestu, u izuzetno jakoj konkurenciji. Iako osećaj nakon takvog plasmana nije bio lak, cure su dale sve od sebe i naredni dan dobile ekipe iz Slovenije  u finalu timskog nastupa.

U svoj grad, u svoj klub, ali i u svoju seriju pobeda, dodale su jako važnu titulu-evropskih prvakinja u kata timu.

“Na ovom prvenstvu sam uzela učešće u dve discipline i to, kate pojedinačno i kate ekipno. Posle razočaranja u pojedinačnom nastupu, pošto je medalja izmakla, ušle smo u finale sa kata timom. Tek kasnije sam postala svesna, da je to što sam postigla da budem 5. u konkurenciji kakva je bila, gde su takmičari iz Nemačke, Rumunije, Slovenije, ipak jako veliki uspeh i podstrek za dalji rad, usavršavanje i napredak”, kaže Milica.

“Dok smo čekale sam nastup, kod mojih kata tim drugarica i mene, vladao je malo veći stres, strah i nervoza. Ipak, ovo je moje lično prvo veliko takmičenje, i sve se nekako izmešalo, što se tiče osećanja. Sve do izglasavanja sudija, trema je bila prisutna, ali kada smo shvatile da smo odnele pobedu, ne mogu opisati svoju sreću zbog osvojenog prvog mesta i što smo baš nas tri odnele tako veliku i važnu titulu za nas”, kaže Kaća.

“Iako smo Državne prvakinje i pored svih nastupa koje smo imale do sada, ipak na ovom takmičenju atmosfera je bila napeta, ali trudile smo se da se to ne odrazi na nas i našu sigurnost. Oko našeg tatamija, dok smo izvodile katu i bunkai bilo je okupljeno dosta ljudi iz različitih država. Malo je postojao strah da ne pogrešimo, jer ipak nije mala stvar braniti boje i države i svog kluba. Ali, sve se završilo kako treba, osvojile smo još jedno zlato u nizu, a ovo sija posebnim sjajem, za nas. Trudile smo se, naporno radile i spremale. Verujem da je ovo samo početak našeg uspeha i sve što budemo prošli u budućnosti, proći ćemo zajedno, baš kao tim koji i jesmo”, kaže Sanja.

“Cure već odavno funkcionišu kao tim i neminovno je da ovakvi uspesi moraju doći. Intenzivno smo radile, kako za obične turnire, tako za prvenstva, a ovo je došlo kao kruna za sve do sada ostvareno. Svakako, ovo je za njih tek početak, jer kada se zakorači i oseti pobeda na velikim takmičenjima, tek tada dolazi još jači i intenzivniji rad, kao i želja za medaljama”, kaže Marija, ponosni trener šampionki.

“Moram da istaknem, da sam jako ponosna i srećna, što se dosadšnji rad ovako pokazao. Posebno da pohvalim Milicu, za njen pojedinačni nastup. To je dete koje radi jako puno na sebi, a da je potrebno vreme za veće rezultate-potrebno je, ali njeno tek dolazi  što se tiče većih takmičenja, na domaćem terenu i te kako je ostavila trag, postavila standard i učvrstila svoju poziciju među kadetkinjama. Plasman i 5.mesto na šampionatu je za poštovanje. Zahvalnost i Aleksandri Ilić, mojoj kata tim drugarici, koja je sa njima radila poslednjih mesec dana pred takmičenje, zbog moje odsutnosti. Bilo je bitno da se održi kontinuitet vežbanja. Hvala i curama koje su predstavile klub na najbolji mogući način i što se istorija u njemu ponavlja. Od poznatog kata tima naše Zorane Kojić, koji je bio za primer, preko, kasnije tima koji je ona stvorila, a čiji sam deo i ja, koji je osvojio sve što se osvojiti može, do ovakvog tima koji krojim, nadam se na pravi način sada i ja, sa ove tri mlade cure, uz njihovu želju i rad. Gde kroz ovakve rezultate, baš kroz kata tim disciplinu, dajemo poseban duh ovom klubu i čuvamo uspomenu na Zoranu. Od srca, moram da kažem hvala curama, jer su mi pružile mogućnost da osetim kako se moja Zorana osećala dok smo mi kao njen tim osvajali medalje. Poseban i neverovatan osećaj. Nadam se da je i ona ponosna i srećna”, završava Marija.

Nemanjići privode sezonu kraju. Od septembra kreću dalje, gde ih čeka Memorijalni turnir u njihovoj organizaciji, biće organizatori i Državnog prvenstva, kako 20 godina postojanja kluba, ali i svetsko prvenstvo krajem godine. Ako je suditi po početku godine, ostaje samo da nastave ovako, što će i oni dati sve od sebe.