Košarka

„ALEKSAAAAAAAAAAAA“ – NajlepšI doček za Avramovića priredili osnovci iz njegove škole u Čačku!

Kažu da u Čačku ispod svakog kamena možeš da nađeš nekog šutera. Ali ne i takvog kradljivca lopti. Čuvena je i izreka da dobri šuteri peru ruke u Moravi. U dvorani Borca kraj ove reke, jedan lokalni košarkaški mangup letos je trenirao na 35 stepeni da bi izborio mesto u reprezentaciji na Svetskom prvenstvu. Vratio se u rodni grad sa srebrom oko vrata i osmehom dugim kao istorijat čačanske košarke. Doček mu je priređen na Gradskom trgu u Čačku, a sutradan i u školi koju je pohađao.

„Aleksaaaaaaaaaaa“, zaorilo se u OŠ „Milica Pavlović“ kada se Avramović pojavio da uruči donaciju u sklopu akcije Fondacije Mozzart „Svaki poen vredi više“.Oprema i sportski rekviziti stigli su u fiskulturnu salu u kojoj je Dragan Kićanović nekada cepao mrežice, a današnji osnovci skandiraju novo ime. Ime čoveka koji je proslavio školu, grad, šumadijsku harizmu…

Da su se u tradicionalnoj humanitarnoj akciji brojale ukradene lopte i ludački potezi, a ne poeni i trojke, ovaj momak bi sam doneo milione u fond za razvoj školskog sporta. U timskoj igri „orlova“ i Fondacije Mozzart prikupljeno je 1.913.000 dinara, a Avramoviću je, kao kapitenu basket euforije, pripala čast da uruči prvu donaciju. I to svojoj školi.

„Svima ću vam potpisati autograme, svima!“,  pokušavao je Aleksa da se progura do fiskulturne sale.

U holu škole uramljene su slike slavnih sportista koji su sedeli u ovim klupama, a redosled ide ovako: Kićanović, pa Avramović! Govorio je legendarni Kića: „Lakše mi je da igram protiv SSSR-a nego da dobijem basket na Želovom“, a Aleksi je juče bilo teže da se provuče kroz gomilu dece, nego da čuva Šaja Gildžusa.

„Koliko ima dece u školi? Više od 1.000? Odlično, večeras potpisujem, pa šaljem svima“, pet puta je ponovio lokalni heroj nastavnicima u zbornici, a onda se prisetio đačkih dana sa učiteljicom Vesnom, razrednom Tanjom…

„Sećaš li se koja ti je bila omiljena vannastavna aktivnost?“

„Veronauka“, kao iz stopa je odgovorio Aleksa, a nastavnica mu je pokazala sliku sa hora. „Pa da, oduvek sam voleo da pevam“.

Deca su mu otpevala „Veseli se srpski rode“, a osmeh u ovom vrtlogu emocija nije silazio sa lica. Najširi nije bio ni na balkonu u Beogradu, ni na Gradskom trgu u Čačku, već na selfiju sa decom iz OŠ „Milica Pavlović“.

„Ovo je fenomenalan osećaj, hvala vam predivna deco! Školski period je najlepši u životu, pamtim svaki trenutak i mnogo sam srećan što sam opet ovde. Hvala Fondaciji Mozzart što je organizovala ovu divnu akciju za vreme Mundobasketa i što je prva donacija otišla baš mojoj školi“, poručio je na kraju Avramović.

Mozzartsport/Đurđe Mečanin

LEAVE A RESPONSE

Your email address will not be published. Required fields are marked *