Malo je poznato da je Marka Marinovića, jednog od pomoćnika selektora Svetislavala Pešića, neposredno pre početka Olimpijskih igara pogodila vest da mu je preminuo otac.

Smogao je Malina snage, otišao sa reprezentativcima Srbije u Francusku i doprineo da naš tim oduševi planetu i osvoji bronzu.

Javnost nije znala za veliki gubitak asistenta u stručnom štabu Svetislava Pešića, koji nije otišao ni na sahranu oca, jer je očeva želja bila da mu sin bude uz Srbiju i učini sve da joj pomogne.

-Otac mi je preminuo na dan kad smo odlazili u Lil. Porodicu izdržavam od 15. godine, tako da su svi oni nekako živeli i žive moj život. Tata je žarko želeo da budem tamo, sa reprezentacijom. Morao sam to da mu ispunim. Nekako sam se samo molio da osvojimo medalju, da bi onda sve to vredelo. Na kraju nas je i Bog pogledao, uzeli smo medalju. Njegovu medalju. Za njega sam sve to radio. I… Mislim da je baš vredelo – rekao je Marko Marinović u intervjuu za Meridian sport.

Imao je ogromnu podršku saradnika. Razgovarali su sa njim, dobijao reči utehe čak i od ljudi koji, inače, manje pričaju. Sećanje na to dodatno mu je crvenelo oči.

-Teško je, ali kada smo već došli do toga… Da nije bilo tih momaka… Oni su mi, kao i ceo staf, pomogli da ne mislim o tome. A izgubio sam oca. Stiže me sada polako, ali na kraju – vredelo je. Za njega je sve. A on se verovatno negde gore smeje i priča mi. Verovatno bi me sada zvao i pitao, posle utakmice sa Amerima: ’Pa kako ste ono izgubili?’ Ono najjače roditeljsko pitanje – rekao je legendarni Čačanin.

Meridian sport